Дом здравља Котор

Углавном добро искуство. Отишла сам по тетанус ињекцију, рецепционерка је била у реду, послала ме код лекара, и лекар је такође био прилично љубазан. Обоје су говорили нешто енглеског (ја говорим мало црногорског). Лекар ми је дао рецепт за вакцинацију, медицинска сестра је била љубазна и ињекције нису биле болне. Рекла бих да је све прошло чак и боље него што сам очекивала. Провела сам тамо мање од сат времена, платила око 50 евра (консултација лекара + сама вакцина).

Моје искуство у 3 ујутру у овој болници било је предивно. Дошао сам због тровања храном и пријем је био брз (након што сам 2 сата тражио болницу са госпођом са 112 која није говорила енглески и која је викала на нас). Након што ми је рекла да будем мушкарац и прихватим то што нисам сачекао јутро да дођем, дала ми је 3 ињекције (једну је промашила) и бацила ми воду у лице да спречи вазовагалну несвестицу. На крају, на Балкану смо, нисам очекивао више ни мање. Надам се да се докторка која је промашила ињекцију у мишић од тада усавршила. Искуство које треба доживети једном у животу.

Девојка и ја смо добили тровање храном боравећи у Херцег Новом у јулу 2024. године, нисмо имали здравствено осигурање. Екипа Дома здравља Котор нам је пружила прву помоћ и дала нам инфузију. Од велике помоћи су били. Хвала им на томе до неба.

TR&ENG осврт Убола ме оса, и због алергијске реакције, задњи део листа ми је потпуно отекао и поцрвенео. У Градској болници Котор су ми само рекли да попијем таблету и намажем маст, па су ме послали кући. До ноћи је бол постао неподношљив, па смо проверили мапу и отишли у ову болницу. Супротно лошим рецензијама, екипа хитне помоћи је била веома корисна и оријентисана на решавање проблема — докторка је чак говорила турски! Дали су ми неопходне ињекције, и захваљујући њима, остатак одмора сам провео удобно. Негативне рецензије можда су због проблема у комуникацији или разлика између медицинских тимова, не знам. НАПОМЕНА: У турским рецензијама сам видео уобичајену критику не само за ову болницу, већ и за друге локације широм Црне Горе — људи се често жале на безобразлук и тумаче то као расизам. Наравно, може бити случајева у којима је то истина. Али из онога што сам генерално приметио, Црногорци нису посебно топли или насмејани; они су склони директној комуникацији, без обзира на националност. Исти су и међусобно. За нас Турке, који долазимо из културе врло топле и гостољубиве према гостима, то може деловати прилично страно, чак и лично.

Не разумем већину ових негативних коментара. То да неко из Србије или друге државе није имао исти третман је лаж. И сама сам доста пута лично доводила странце у хитну, код разних доктора и увек су сви били нормални. Доктори/ке и особље нашег Дома здравља нису расисти и ако вам кажу да немају ту вакцину, онда је сигурно немају. Увек су на услузи у оквиру својих могућности. Имају знање, сви су врло љубазни, дивни и професионални, почевши од директорке па надаље. Которанка