Рецензије о Општа Болница Котор

Моја бака је боловала од рака панкреаса, једне ноћи је примљена у 21х увече јер је током целог дана била дезоријентисана. Доктори на прву нису ни хтели да је погледају и да јој дају да одлежи. Говорили су да су њени налази нормални за њену болест. Терапију није добила до следећег дана у 15х. Моја бака је јуче умрла, један од већих разлога поред рака су доктори ове болнице. Све најгоре.

Током нашег крстарења морали смо да посетимо болницу (камен у бубрегу). Болница има посебан улаз за странце, где гарантовано неко говори енглески. Пратила нас је љубазна сестра до лекара. Сам лекар је такође говорио добар енглески, био је ефикасан и компетентан. Директно испред болнице је апотека која је имала све потребне лекове. У почетку смо били забринути што морамо да идемо у болницу у страној земљи, али су нас третирали тако љубазно. Много хвала!

Препорука свима којима је потребна хитна помоћ! Овде примају странце (чак и недељом), јасна навигација, чисто, пријатељско и љубазно особље! Има паркинг. На путу од Будве до Котора ћерку (15 година) је јако заболела десна страна, кренули смо у нади да добијемо преглед и, ако је потребно, помоћ. На крају: ултразвук мокраћне бешике, ултразвук трбуха, анализа крви, анализа урина, инфузија.... Све то у току 2,5 сата. Искрено, нисам се надао таквом сервису, имајући у виду стандарде услуге у овој туристичкој зони 😇

Ово је место где ћете морати дуго да чекате пре него што остварите било какав контакт са лекаром. Веома је тужно што доктори и особље не говоре ни енглески ни руски. Не разумем како су стекли своје квалификације и како раде без знања страних језика. Надам се да нико никада неће морати да посети ово место.

Желим да оставим утисак о болници, породилишту Котора. Укратко: пажљиво и весело особље :) Царски рез је био планиран за 19.05, али је ћеркица одлучила без питања да дође на свет 11. маја. Ујутру је водењак пукао и појурили смо из Будве трком у Котор. И да, много нам је посрећило — била је недеља, када је ионако мало људи. Али ја сам већ водила трудноћу код докторке Антоније у Котору. Примили су нас без питања, али смо морали да чекамо још 4 сата да сви буду на окупу, а контракције, друга фаза, то је пакао... Лило је као из кабла, узимајући у обзир да је првородјенче. Обавили су све процедуре док смо чекали мог доктора, а тамо је била и докторка, водећа гинеколог-акушер из КДЦ-а. Њено име не памтим, а код ње је тешко уопште заказати преглед. На крају су ме оперисала 2 лекара. Атмосфера је пријатељска, мирна и све је под контролом. Болница је изненадила опремљеношћу, као и квалитетним намештајем — ортопедски кревети и сл. Купали су ме 2 дана, бринули су. А мени је било непријатно. После престанка дејства анестезије, сама сам почела да ходам и туширам се, јер кретање је живот. И нема ту ничег тако страшног како су ме плашили. Била сам у двокреветној соби, таква у Москви не би ни рубаљ коштала (у смислу — била би много скупља). И да, породилиште прима општине Котор, Херцег Нови, делом Будву. Моје осигурање је било из ХН, али живим у Будви. Молила сам већ 4. дана да ме отпусте, хтела сам и раније. Медицинске сестре саветују и обучавају ако је потребно. Укратко, сви су тамо супер, од чистачица до лекара :)

Имала сам алергијску реакцију на шкољке док сам јела у ресторану у Старом граду Котор и хитно су ме довели овде на лечење. Особље је било изврсно. Постоји преводилац за енглески који ме прати током целог прегледа како би превазишао језичку баријеру. Доктор је говорио пристојан енглески и разговарао са мном, а оно што он и ја не разумемо, преводилац би помогао. Било је нешто скупо, али су одмах знали како да ме лече и да препишу лек како би спречили бифазну реакцију. Захвална сам што су удаљени само 5 минута вожње од Старог града и што сам добила помоћ која ми је била потребна на време. Хвала доктору и целом особљу.

Први пут сам у овом центру. Већ при самом улазу пажњу ми је привукло чисто и уредно болничко двориште. Свакако за похвалу. Отишла сам по резултат скенирања за другу особу и наишла на врло љубазног младог господина који ми је дао резултат и пре назначеног времена, уз осмех. Поред тога, пријатно сам изненађена хигијеном простора кроз који сам пролазила до свог циља.

Најтоплије бих желела да похвалим болницу Котор, а посебно мог ординирајућег лекара, др Милоша Милића, начелника одељења др Младена Донковића, директора болнице др Давора Кумбуровића, као и све остало особље. Њихов професионализам, стручност и емпатија превазилазе очекивања. Др Милић је неверовaтно посвећен и пажљив лекар који улива сигурност и поверење сваким својим саветом и приступом. Начелник Донковић је пример врхунског стручњака и лидера, док је директор Кумбуровић особа која очигледно води ову установу са јасном визијом, посвећеношћу и бригом за пацијенте и особље. Целокупно особље болнице, од медицинских сестара до техничког особља, показује хуманост, стрпљење и љубазност на сваком кораку. Њихова посвећеност чини болницу местом где пацијент осећа да је у најбољим рукама. Ова болница није само здравствена установа већ пример како врхунска здравствена нега треба да изгледа. Хвала вам свима од срца на свему што чините за нас пацијенте!

Желим да искористим ову прилику да се захвалим и похвалим Гинеколошко одељење КБЦ Котор. Прошле седмице сам захваљујући дивном тиму на челу са др Антонијом Франовић на свет донела девојчицу. Иако данас имамо много више могућности да бирамо место порођаја, од приватних до државних установа, мени је сада након свега јако драго што сам се одлучила баш за КБЦ Котор. Комплетан тим одељења је био више него диван — од сестара, бабица, до укусне хране и чистоће. Порођај је искуство које памтимо цео живот, хвала Вам што ћемо ја и моја ћерка заиста имати дивну успомену на све Вас.

Синоћ сам довео сина у хитну помоћ јер је имао јаке болове у стомаку и повраћао. Медицинска сестра нас је терала да преко телефона разговарамо с неком другом медицинском сестром која није била присутна, а која нам је говорила да идемо на друго место. Конкретно, у Медицал Центар у Котору, где бисмо морали да платимо 180 евра само за преглед, а затим, такође уз плаћање, за додатну терапију. О овом трагичном и невероватном случају писмено сам обавестио и италијанску амбасаду у Подгорици, подносећи формалну пријаву за непружање помоћи.