Рецензије о Opšta Bolnica „Blažo Orlandić"

Тања Јовановић, хвала пуно на свему ста сте били са нама у најтежој тенутцима за нашој церки. Хана, а и ми лично смо вам премного захвални. И вама и целој екипи ста ви предводите. Ваша несебичност и ваш осмех који биди наду, дала нам је снагу. 🙏 …

Велика захвалност особљу; докторкама, сестрама и особљу одељења педијатрије у Барској болници. Иако нам је одмор у потпуност пропао, ови дивни људи су се побринули да дете добије негу какву заслужује. Хвала колегама и само напред!

Барску болницу зову капела катастрофа у сваком случају доктори су никакви углавном сваки људи са тежим проблемима оду и тамо остану и умру катастрофа ако немате паре за приватне лекаре надрљали сте

Син је при паду на земљу повредио стопало и нисмо знали да ли је нешто сломио. Од доласка у болницу до одласка прошло је само сат и по. У болници је владао мали хаос, вероватно углавном због више тешких повреда у исто време. Обезбеђење, које је усмеравало људе ка докторима, додуше је говорило само хрватски, али је свој посао радио добро, некако смо се споразумели и за пола сата били смо код докторке која је говорила енглески и после прегледа нас одмах послала на рендген, са којег је закључила да је све у реду и ми смо мирне душе отишли. Платили смо укупно 45 €, што ће нам надокнадити осигурање. Организација им је прилично бесмислена, али ипак је све за балканске прилике прошло глатко. Пуно хвала!

Церка ми је била болесна од стомака. Јаки болови и температура. У болници у Бар су нас сестрице много арогантно дочекали. На ултразвуку су нашли цисту на јајнику од 8x8 цм. Пустили су нас из болнице са рецептом за диклофен - то је лијек против болова. Питали смо дали треба других лијекова, они су рекли да не требају и да не долазимо више. Сљедећи дан ми је церка била још горе, 40 температура. У хитној у Улцињу су прегледали налазе из болнице из Бара и видјели су у крвној слици да је ЦРП повишен на 82.9 и да је то много опасно, да су требали да дају антибиотик и опет су нас тамо послали. У Бар су нас једва примили и питали су нас зашто опет долазимо код њих. Ми смо им објаснили да изгледа нико није провјерио крвну слику и да треба хитно антибиотик. Доктор се противио и избацио мене и моју жену из собе. Кад је погледао крвну слику је написао рецепт за антибиотик, веома малу дозу за толику инфекцију. Док смо ми били у болници су се много лоше понашали и са другима пацијентима и коментарисали њихову националност. Сваког пацијента упитају прво за националитет и спрам томе се понашају са народом - и сестрице и доктори. У животу нам се ово није десило, ово је велика брука и срамота.

Супрузи позлило, једва стоји на ногама, повраћа, довезао је у болницу и дуго нисам доживео тако непријатно искуство. На улазу питам ћелавог господина да ли могу да је приме, човек преврнуо очима и рекао ми да питам у амбуланти. Ја се јавим у амбуланту жена изузетно непристојна ме пита да ли сам био у хитној, ја рекао да нисам. Каже не можемо вам помоћи морате у хитну. Ја реко звао сам телефоном и питао да ли могу да дођем човек ми рекао да дођем. Каже она нек вас онда он лечи. Покупио сам жену и изашао напоље. Ову клинику не пожелети ни непријатељу, нулу бих им дао да може.

Отишли смо на педијатрију јер је наше дете имало јако повраћање и било дехидрирано због стомачног вируса (укључујући и нас родитеље). Били смо веома пријатно изненађени особљем, поготово јер је те ноћи било много сличних или сложенијих случајева и пацијената из различитих земаља, а они су се борили са свим, иако их је било знатно мање од нас. И успели су да прегледају нашу ћерку (и другу децу такође) 3 или 4 пута те ноћи и да прате промене. То што смо били странци није много променило ствари, осећали смо се скоро као код куће, ако то могу да кажем у таквим околностима 😀 Искрена захвалност особљу педијатрије и такође човеку на рецепцији који нам је показао пут.

Моја двогодишња ћерка је била дехидрирана због стомачног вируса. Приватни лекар ју је прегледао и написао препоруку за хитан пријем у болницу у Бару. Кад смо стигли, улетео сам као ураган са девојчицом у наручју, зграбивши први бели мантил који сам видео. Човек ме је упутио на педијатрију на трећем спрату. Др Елена Булатовић нас је примила са својим медицинским сестрама. Прегледала је моју ћерку и ставила је на инфузију. Остали смо тамо пет сати. Читаво време, неко из особља педијатрије нас је обилазио да прати стање моје ћерке. Желим да се захвалим и изразим своју захвалност педијатрији и др. Елена за њену љубазност и посвећеност. Такву преданост нисам видео дуго. Такође, моја захвалност иде и др. Радоњић. Она је прегледала моју ћерку следећег дана. Моја жена ју је описала као учтиву и посвећену педијатрицу, али и веома фину особу.

Дошла сам са повредом врата, почела млада "докторка" црне косе, да ми се дере због тога што ми се десило. Чак да се дере кроз ходник о мом случају. Значи јавно износи мој здравствени проблем. Гажење по Хипократовој заклетви. Слободно нека баци диплому. Непрофесионализам, нестручност и неемпатичност за пацијента коме је хитно потребна помоћ! Нису ми указали основну помоћ, оковратник. "Ортопед" написао да купим оковратник у апотеку. Нисам га пронашла, остала сам у таквом стању које се и погоршало. Срамота ме гдје живим, кад су доктори окрутни, шта можемо да очекујемо, катастрофа.

Одвезли смо нашег сина тамо после поноћи јер је имао болове у стомаку. Две докторке које су га прегледале су најгоре докторке које сам икада доживео. Веома нељубазне и лоше обучене. Биле су ваљда …